ბლოგზე დაბრუნება · ახალი შეტყობინებები · წევრები · ფორუმის წესები · ძებნა · RSS ]
  • გვერდი 3 დან
  • «
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • »
ფორუმის მოდერატორი: S@li, DiiiK♥  
Never back down

S@liთარიღი: სამშაბათი, 2011-01-04, 9:32 PM | შეტყობინება # 1
*/In love with Rpattz/*
417
167  +
   ±
Offline
Never back down

Название: Never back down (Никогда не сдавайся)
Автор: Я, т.е. S@li
Рейтинг: R или PG-13
Бета: Приветиквсем (Люда) + Лейла Квициани с 13-ой главы.
Пейринг: Эдвард/Белла
Жанр: Angst, Deathfic, Romance
Дисклеймер: Имена героев принадлежат Стефани Майер + мои выдуманные
Статус: в процессе
Саммари:
Она - девушка с тяжёлым прошлым и настоящим, а будущее её туманно.
Он - красив, популярен и богат. У него есть всё, и в то же время ничего.
Судьба свела их, чтобы помочь друг другу…

Содержание:

Пролог

Глава 1. Я ведь никогда не плачу...

Глава 2. Знакомство

Глава 3. Всё, что не было сказано

Глава 4. Слишком разные, чтобы понять

Глава 5. Then you really knew me at all - NEW!

Обложки:

Персонажи:

~~~~~~~

ბავშვებო, ჯერ ერთი, მინდა ბოდიში მოგიხადოთ, რომ რუსულად ვდებ, რადგან რუსულად ვწერ და ქართულად წერის ნიჭი არ გამაჩნია. თუ მაინც გამოჩნდება ვინმე ისეთი, ვისაც ფანფიკი დააინტერესებს, მოხარული ვიქნები... ეს ფანფიკი დაიდო, პირველ რიგში, დიანასა და ნუნუკას დაჟინებული თხოვნით. უკვე ამერია, რამდენია ხანია მარწმუნებენ, რომ დავდო. მე კიდე სუსტი ნერვები მაქვს, კარგა ხანია ამათ ვებრძვი, მაგრამ ამათი შემჩერებელი მე არა ვარ biggrin ასე რომ, აი, ვდებ.


S@liთარიღი: პარასკევი, 2011-01-07, 11:42 PM | შეტყობინება # 31
*/In love with Rpattz/*
417
167  +
   ±
Offline
Глава 2.
«Знакомство»

Я забываю обо всём,
Что же с душой моей твориться?
Я не могу забыть о нём,
Мне невозможно излечиться.
Я застываю всякий раз,
Когда в толпе тебя встречаю.
Я замираю каждый раз,
Когда твой голос отличаю.

Всё ещё погружённая в свои мысли, я вошла в класс биологии и в ту же секунду несколько пар любопытных глаз уставились на меня, что меня обычно безумно раздражало. Я не привыкла к вниманию с самого детства, и я старалась избегать всего того, что могло бы привлечь внимание окружающих ко мне. К счастью, в этой школе такой проблемы у меня не было, т.к. я была ничем непримечательной девушкой, слишком обычной, чтобы на меня кто-то мог обратить внимание. Единственное что усложняло всё это, была моя дружба со знаменитыми Калленами и Хейлами. И вот сейчас, я наверняка завладела их вниманием только потому, что дружу с ними.
Подойдя к мистеру Баннеру, я поздоровалась с ним, и он попросил меня сесть за третью парту у окна. Устремив свой взгляд туда, куда он мне указал сесть, я немного удивилась. Именно за той партой сидел теперь уже наверно мой сосед. Бронзовые волосы в лёгком беспорядке, зелёные глаза, центр всего внимания – короче говоря, сам Эдвард Каллен.
Я неуверенно начала подходить к тому месту, где мне надо было сесть, чувствуя у себя за спиной взгляды уже всего класса. Постепенно приближаясь к нему, у меня было ощущение, что движение происходило как в замедленной киносъемке. И вот, наконец, я села рядом с ним, положив перед собой учебник. Я подняла глаза и столкнулась с невозмутимым взглядом зелёных глаз. Раньше издали я и не замечала, каким он был, но сейчас отчётливо могла разглядеть его. У него были идеальные черты лица. Точно, идеальные. Другого слова и не подберёшь. Прямой правильный нос, удивительной красоты глаза, тонкие губы… Чёрная рубашка, рукава которой были завёрнуты до локтей, и тёмные джинсы на нём сидели идеально, подчёркивая его спортивную фигуру. И я даже не знаю, что было хуже. То, что я вот так открыто, пялюсь на него чуть ли не раскрыв рот, или же то, что женская половина класса смотрела на меня явно с возмущением. Как будто бы мне достался какой-то ценный приз.
Из ступора меня вывела наглая ухмылка, которая появилась на лице Эдварда Каллена. Впрочем, ему, наверное, не привыкать к интересу его персоны.
- Ну, здравствуй, Изабелла, - услышала я мягкий баритон его голоса.
Я ответила не сразу и загипнотизированная его взглядом, еле слышно пробормотала:
- Белла.
- Прости?- теперь он был озадаченным.
- Я предпочитаю, когда меня зовут Беллой, - уточнила я, и добавила,- Откуда ты знаешь моё имя?
- Может быть, потому что моя сестра каждый вечер по телефону болтает с некой Беллой и дружит с ней? - Конечно. Как я могла не догадаться? Вполне вероятно, что брат знает имя лучшей подруги сестры.
Он продолжал рассматривать меня с интересом, в то время как моё сердце учащённо забилось, а щёки залил горячий румянец. Вот дьявол! Я думала, что избавилась уже от этой ужасной особенности моего организма.
- Значит соседи по парте…, - проговорил он, отводя от меня глаза и закидывая руки за голову,- Отлично. Будешь помогать списывать.
Я открыла рот от такой наглости, и возмущённая собиралась было что-то сказать, как вдруг услышала недовольный голос мистера Баннера.
- Мистер Каллен, вам не кажется, что вы мешаете другим слушать урок? Прошу впредь не отвлекать больше Изабеллу.
- Только если она этого захочет, мистер Баннер, - на лице Каллена снова заиграла кривоватая ухмылка, и он подмигнул мне.
Учитель не сделал ему замечание, лишь бормотал про себя что-то нечленораздельное. Кажется, это было «Что за дети нынче пошли. Никакого уважения ко взрослым». Я сама была шокирована не меньше его самого.
Я с самого начала знала, что он другой, он был нисколько не похож на своего брата и сестру и в школе общался с ними нечасто. Да и дома, по словам Элис, он бывал редко. Просто он состоял в элите. Был бейсболистом, у которого красивая девушка, деньги. Таким как он, в общем-то, больше ничего и не нужно было.
Весь урок я пыталась слушать преподавателя и внимательно смотрела в учебник, читая некоторые предложения по нескольку раз, чтобы вникнуть в их смысл; но то и дело отвлекалась. Иногда Эдвард поглядывал на меня и, по правде говоря, задерживал на мне взгляд намного дольше, чем следовало бы. Я пыталась скрыть своё лицо за тёмной завесой волос, но порой сама не выдерживала и будто бы невзначай поглядывала на него и желала, чтобы этот урок поскорей закончился.
Как только прозвенел звонок, я с облегчением выдохнула и, собрав все вещи в рюкзак, направилась к выходу, даже не оборачиваясь назад. Следующие 3 урока проходили как обычно, но сосредоточится на них мне так и не удалось. Мысли мои витали где-то далеко: я сегодня была какая-то несобранная. Когда настало время ленча, вся наша компания села за наш столик, и мы начали обсуждать сегодняшний день.
- Как прошёл твой первый урок, Белла? – спросил Джаспер.
Упоминание об этом уроке заставило меня покраснеть, что наверно не скрылось и от друзей.
- Ничего особенного, урок как урок, - ответила я, пожав плечами.
- У мистера Баннера всегда скукотища, - вставила своё слово Элис. – А с кем тебя посадили?
- С Эдвардом.
Я сразу догадалась, почему они начали меня расспрашивать о биологии. Мои друзья всё время пытались меня с кем-то свести. Вот они, видимо, и подумали, что меня посадили с кем-нибудь из парней. Да, они оказались правы. Но перспектива сидеть за одной партой с Калленом меня не привлекала.
- Я думаю, он не давал тебе скучать, - усмехнулся Эммет.
- О да, - промямлила я, а потом добавила. – Не знала, что он такой…
На этом я замолчала, не зная, что сказать, пока мне не помогла Розали.
- Какой? Наглый? Самоуверенный? И… красавчик?
Все дружно засмеялись над её словами. Все, кроме меня.
- О да. Именно таким он мне и показался.
- И на счёт красавчика тоже согласна? – Эммет уже смеялся, этого у него не отнимешь. Любит шутить по поводу и без.
- А вот, кстати, и он, - указала Элис на входящего в столовую Эдварда. Рядом с ним шла красивая блондинка. Наверно, она ни чем не уступала по красоте Розали. У неё были длинные вьющиеся волосы, голубые глаза и стройная фигура. Она определённо подходила Эдварду, они были идеальной парой, трудно было не признать это. В след за ними вошла моя сестра в окружении нескольких подруг и парней. Иногда меня удивляла эта странная закономерность – почему вся элита состоит сплошь из одних красавец и красавчиков? Меган не была исключением. Тёмные волосы и серые глаза дополняли её безупречную внешность. Правда я до сих не определила, какой же был её настоящий цвет глаз, она постоянно носила линзы. Она, ко всему прочему, была лучшей подругой Тани. И, зная её характер, я могла только предположить какая на самом деле Таня.
- Эта Таня меня раздражает! Неужели он не мог найти себе девушку получше? – раздражённо прошипела Элис.
- Тебе ни одна его девушка не нравится,- сказала Розали. – Кстати, а вы знаете, что Таня ушла из группы поддержки?
Все ошеломлённо уставились на неё и начали расспрашивать подробности.
- Никто не знает этого. Я и сама была удивленна. Это не в её стиле - отказываться от шанса показать себя во всей красе.
- Вот уж новость…Но она мне всё равно не нравится. Эдвард никогда ни с кем не встречался так долго как с ней. Я, правда, не понимаю, почему он до сих пор её не бросил.
- Клянусь, порой ты удивляешь меня, Элис. Может это любовь? – сказала я.
- Белла, не смеши меня. Да ты только посмотри на них. Да, согласна, может она и вешается ему постоянно на шею, но он? Чтобы Эдвард влюбился? Сомневаюсь, - после того, что она сказала, я посмотрела в сторону обсуждаемой пары.
Они сидели вместе за столиком и о чём-то разговаривали. Девушка мне показалась немного печальной, а младший Каллен не был так уж увлечён разговором с ней. На долю секунды наши с ним глаза встретились, но так же, как и на уроке, я быстро отвела глаза, надеясь, что он не заметил, как я на него смотрела. Обсуждения нашей компании я уже не слушала, но зато до меня отчётливо донеслись следующие слова.
- Может, она беременна? – предположил Эммет.
Бедная Элис чуть не подавилась едой, когда он это сказал. А остальные, в том числе и я, смотрели на него, раскрыв рты.
- Маленькая Элис станет тётей, - Эммет смеялся, кажется только ему казалась эта ситуация забавной.
- Эм, прошу тебя, скажи, что ты пошутил! – она схватилась руками за ворот его рубашки. – Он с тобой говорил об этом?
- Да что, вы, все так побледнели! Я ведь пошутил, - после этих его слов мы расслабились.
- Не шути так больше, умоляю. У меня чуть сердечный приступ не случился, - попросила его Элис.
- Белла, почему ты ничего не ешь? – спросил меня Джаспер через какое-то время.
- Не знаю, ничего не хочется. Да и не в настроении я сегодня.
- Что-нибудь случилось? – побеспокоился он. Ну как ему объяснить, что творится у меня в душе?
- Джаспер, ничего с ней не случилось, - ответила за меня Элис и перевела разговор на другую тему, избавляя меня от обязанности отвечать на привычные вопросы: «Что случилось?», «Почему ты сама не своя?», «Что тебя беспокоит?», а так же давать все те же выученные наизусть оправдания. Например, « У меня болит голова», «Сегодня не мой день», «Не в настроении», и так далее. Я была благодарна ей за это. В её лице я нашла настоящую подругу.
- Я пойду, возьму себе чего-нибудь попить, - сказала я, перед тем как встала со стула и пошла за газировкой.
Полностью погружённая в свои мысли, и не заметила как ко мне на встречу шёл Эдвард, и сама того не ожидая столкнулась с ним и «изящно» приземлилась на пол. Он же в свою очередь и не потрудился помочь мне встать. Смотря на меня сверху вниз, он ухмыльнулся и сказал полным сарказма голосом:
- В следующий раз смотри себе под ноги, детка. А то мало ли что.
Явно не ожидая такого поворота событий, я смотрела на него и задавалась вопросом, почему же он такой? Почему, они все такие? Почему, такие как он, думают, что они центр вселенной? Сколько ещё таких «почему» накопилось у меня на сердце за последние года. Слишком больно, чтобы показывать. И слишком глупо, чтобы противостоять. Но я уже давно привыкла к такой несправедливости. Да что уж там, вся моя жизнь одна несправедливость. Терпеть – вот решение.
Я как раз собиралась встать, как ко мне подошла Таня и протянула руку.
- Вставай, - сказала она и улыбнулась мне.
Слишком странно это было, когда такая как Таня предлагает тебе помощь. Не смотря на то, что я её не знала и не доверяла, я дала ей руку, и она помогла мне встать. Только сейчас я заметила, как за нами наблюдает вся столовая. Эдвард неодобрительно смотрел на свою девушку, давая понять, что она не должна была встревать.
- Спасибо, - я отблагодарила её улыбкой, а затем посмотрела на Каллена.
- Ну, а ты, - я ткнула пальцем в его грудь, - Ты просто самовлюблённый идиот и напыщенный индюк. Давай, продолжай строить из себя крутого парня, которому на всё наплевать!
Сказав всё, что я хотела, я направилась к выходу, не желая, больше здесь находится. К чёрту всех. К чёрту уроки.


I've closed my heart down, so many seasons. I didn't want to hurt again,
I didn't want to try, so I turned myself to ice and stone,
said I don't need anyone, and nobody else would ever make me cry...


S@liთარიღი: შაბათი, 2011-01-08, 3:11 PM | შეტყობინება # 32
*/In love with Rpattz/*
417
167  +
   ±
Offline
stupid_l@mb, angry რა მაგრად გეხერხება ჩემი გაბრაზება biggrin

ახალი პოსტერი, ნიკას გაკეთებული.
"Обложки" - აქ დავამატე. happy


I've closed my heart down, so many seasons. I didn't want to hurt again,
I didn't want to try, so I turned myself to ice and stone,
said I don't need anyone, and nobody else would ever make me cry...


bella-vampireთარიღი: შაბათი, 2011-01-08, 6:13 PM | შეტყობინება # 33

842
83  +
   ±
Offline
S@li, უფ, რა კარგია ახლა კომენტარს რომ ვწერ biggrin ახლა წავიკითხე ეს ორივე თავი ერთად და ისევ ისეთი შეგრძნება მქონდა როგორც მაშიინ happy აიიიი ძაალიან მომეწონა მართლააა. პროლოგი რომ წავიკითხე, თავიდანვე მივხვდი რომ სხვა ფიკებს არ ემსგავსებოდა. რუსულად რაც ფიკები მაქვს წაკითხული, ბელა ყველგან სწერვაა ან რაგაც ამდაგვარი. ძალიან კარგი სიუჯეტია :ლოვე: ბელა როგორ მეცოდება ასეთი მსობლების და დის ხელში angry კარგია რომ მეგობრები ყავს. მითუმეტეს ელისი happy ჯეიკობის საიდუმლო კი ჯერაც არაა ბოლომდე გახსნილი sad
ჰო, რაც შეეხება მეორე თაავს happy happy აი, ედვარდის საქციელმა მომიშალა საშინლად ნერვები dry biggrin ტანია რაებს აკეთებს დღემდე ვერ მიმხვდარვარ biggrin dry ხანდახან მგონია რომ ედვარდ ატყუებს.. მგონი მიხვდი რაზეც ვამბობ happy მოუთმენლად ველოდები შემდეგ თავს. მესამესაც და მეოცესაც biggrin snegurochka snegurochka

elle____თარიღი: სამშაბათი, 2011-01-11, 2:01 PM | შეტყობინება # 34
JuSt FoReVeR YoUnG ^^^^^
1235
49  +
   ±
Offline
ძაააან ძააან ამეშალა ნერვები ედვარდზეეე : ((( ძააან კარგად უთხრა : თვითკმაყოფილი იდოტი მართლა ფუუუ : (((( ეს ბელა როგორ მეცოდება მაგრამ კიდევ კარგი ელისი ჰყავსსს : ))) ყოჩაღ საყვარელო მარა ერთი ეს ედვარდი გამოასწორე თორე რამის უკვე შევუხტე ეკრანიდან biggrin :D:Dველოდები შემდეეეგ თააააააააავს ყოჩაააღღ :**********************
ბოდიში გვიან რო ვნახეე : ((((



Takoთარიღი: ოთხშაბათი, 2011-01-12, 9:56 PM | შეტყობინება # 35
I'll hide from the world, bihind a broken frame
813
37  +
   ±
Offline
ნუ ვეღარ მოვაღწიე კომენტარის დასაწერაად რააა biggrin
აბა მე რა უნდა გითხრა სააალიი? biggrin რაშ გჭირდება ჩემი თქმა ალბათ ისედაც კარგად იცი შენი შესაძლებლობები,(რომლებიც მე პირადად ძალიან მაკვირვებს. მაკვირვებს რბილად ნათქვამია... ) შენი ნიჭი და ალბათ ბევრჯეარც უთქვამთ რა საოცარი ბავშვი ხარო! ჯერ ერთი ისევ აღვნიშნავ რომ ჯერ კიდევ ვერ დამიჯერებია ქართველი გოგო ასე წერდეს რუსულად, რამდენი ხანიც არ უნდა იყოს იქ ნაცხოვრები. biggrin ვერ აღვიქვამ biggrin ძალიან სრულყოფილია მართლაც რომ სრულყოფილი, სხვა სიტყვას ვერ გამოუძებნი. უკვე ძალიან მიყვარს შენი ნაწარმოები იმიტომ რომ ძალიან ოსტატურად და პროფესიონალიურად წერ.
რაც შეეხება შენს პერსონაჟებს, ბელა განსაკუთრებით მომწონს , ისე გიწერია შანსი არაა ვინმე არ დაინტერესდეს სინამდვილეშ რა მოუვიდა მას... საოცრად გაქვს გადმოცებული მისი გრძნობები, თან რუსულად უფრო ტრაგიკულად ჟღერს ეს ყველაფერი biggrin ელისი რა თქმა უნდა მომწონსს. არ დაუკარგავს თავისი ჩვეული თვისებები. biggrin როზალიც მომწონს, ისეთი 'სწერვაჩკა" არ ჩანს. ასევე ემეტიც biggrin
ხო და ედვარდიი... ალბათ მიხვდები რომ "ასეთი" ედვარდი არ მომწოონს biggrin ტანია რაღაც არ მგონია ცუდი გოგო, არა იმიტომ რომ ბელას მიეშველა, ისე უბრალოდ გული მიგრძNობს. თუ ალღო მღალატობს ეგ არაფერი, ხშირად მღალატობს biggrin
ბელას "ოჯახმა" კიდე ნერვები მომიშალა, უარესად ურთულებენ ცხოვრებას საწყალ ბელაჩკას. dry
შემდეგი თავი მალეეე გვინდა! :*:*



Oooh, baby I've been flying...Mama, there ain't no denyin'

DiiiK♥თარიღი: ხუთშაბათი, 2011-01-13, 0:52 AM | შეტყობინება # 36
You're just too good to be true ...
1004
113  +
   ±
Offline
საალიი, ჩემო ძვირფასოოო!!!
კიდევ ერთხელ თვალი გადავავლე ამ თავს და გამახსენდა, როგორ გავბრაზდი მაშინ ედვარდზე biggrin გაცნობა, მართლაც რომ, ძაალიან მაგარი გამოვიდაა! როგოც სხვებს, არც მე მომწონს "ეგეთი" ედვარდი, მაგრამ იციით რაა, ასე მას უფრო ემატება ჩემს თვალში შარმი... biggrin ძერსკი ტიპი... პოპულარული... და დაინტერესებული ასეთი წყნარი არსებით (და მერე როგორ დაინტერესებული!) ეს ძაალიან მიმზიდვეელი სიტუაციაა!!! happy
მერე როგორი კონტრასტი იქმნება, როცა ავტორი გვიხატავს ედვარდის და ბელას სახეებს... სრულიად განსხვავებული სამყაროს ნაწილები ხანდახან ერთმანეთს ძალიან გვანან შინაგანი აგებულებით და მე დიდი იმედი მაქვს, რომ ამ შემთხვევაშიც ასე იქნება (არ მინდა ჩემი კომენტარები ფლეშფორვარდს დაემსგავსოს biggrin )
ახალი თავის წაკითხვის შემდეგ სულ უფრო და უფრო ვერრ ვიტან ბელას ე.წ. მშობლებს და დაიკკოს (ეეევიილ) და უფრო მეტად მაინტერესებს ჯეკობის ამბავიი, რომელსაც ასე მოუთმენლად ველიიი biggrin biggrin biggrin მაგრამ მოთმენა მომიწევს კიდევ dry
ერთ რაღაცაში შევცდი... მე მეგონა, რომ ედვარდის შეყვარებული სუულ სხვანაირი იქნებოდა, მაგრამ ტანია სულაც არაა ისეთი, როგორიც წარმომედგინა.. ეს იდეა ძალიან მომეწონა და პატარა ცვლილებებით გადავიღე კიდევაც (ბლუშ) biggrin
ხაზი მინდა გავუსვა პერსონაჟების კარგად შერჩეულ ხასიათსაც! უკვე გამოიკვეთა მათი პიროვნებები და მერე კიდევ უფრო კარგად გავიცნობთ, მაგრამ უკვე ჩანს მათი ბუნებრივობა, იმ გაგებით, რომ სიუჯეტიდან არავინაა ამოვარდნილი, ყველაფერი ერთმანეთში ჯდება... :* :* :*
არ შემიძლია არ ავღნიშნო გრძნობები... ალბათ შენ ნაწარმოებისგან გადამედო მათი მნიშვნელობის ხაზგასმა (მინდა ავღნიშნო, რომ პირველად სალის ვითომ ფიკი რომ ქვია და უფრო მეტი რომ არის წავიკითხე biggrin ) ძალიან კარგად გრძნობ, და რაც მთავარია-გვაგრძნობინებ თითოეული პერსონაჟის განწყობას. მიტ უმეტეს, ეს ბელას ეხება happy happy happy ძალიან ვაფასებ მწერალს, რომელსაც შეუძლია მკითხველი პერსონაჟად გარდასახოს გრძნობების კარგად აღწერის მეშვეობით!!!

მოკლედ, მინდა კიდეევ აღვნიშნოო და არააასოდეს მომწყინდება ამის გაკეთებაა, რომ შეესანიშნავი მწწეეერალიი ხაარ! რაც არ უნდა ეცადო და ლიმიტი დამიწესო კომენტარებზე, მე ვერ ვახერხებ, რომ პატარა პოსტი დაგიტოვო :(( მართლა, გგონია ვგეგმავ? თავისით მეწერებაა biggrin
თუმცა ეს პოსტი აშკარად არ მაკმაყოფილებს თავისი შინაარსით, რადგან ბევრი რამ ერთი წინადადებით გითხარი :(((
მაგრამ იცოდე, რომ ყვეელასთვის განუმეორებელიიი ხაარ და ვიმეორებ, შენი საქმე იცი!!!
ისიც ხომ იციი, რომ ძაალიან მიყვარხააააარ???
biggrin biggrin biggrin
snegurochka snegurochka snegurochka snegurochka snegurochka snegurochka




DiiiK♥თარიღი: ხუთშაბათი, 2011-01-13, 1:09 AM | შეტყობინება # 37
You're just too good to be true ...
1004
113  +
   ±
Offline
Tako, არ შემიძლია არ დაგეთანხმოო happy
Quote (Tako)
რაც შეეხება შენს პერსონაჟებს, ბელა განსაკუთრებით მომწონს , ისე გიწერია შანსი არაა ვინმე არ დაინტერესდეს სინამდვილეშ რა მოუვიდა მას... საოცრად გაქვს გადმოცებული მისი გრძნობები, თან რუსულად უფრო ტრაგიკულად ჟღერს ეს ყველაფერი

სწორედ ასე ვფიქრობ მეც... და მართალიცაა მგონი... რუსულად ძაალიან კარგად იკითხება.. happy happy



S@liთარიღი: ხუთშაბათი, 2011-01-13, 11:07 PM | შეტყობინება # 38
*/In love with Rpattz/*
417
167  +
   ±
Offline
Quote (bella-vampire)
პროლოგი რომ წავიკითხე, თავიდანვე მივხვდი რომ სხვა ფიკებს არ ემსგავსებოდა.

(shy) ჩემი პროლოგი საშინლად არ მომწონს :X
Quote (bella-vampire)
რუსულად რაც ფიკები მაქვს წაკითხული, ბელა ყველგან სწერვაა ან რაგაც ამდაგვარი.

ხო, ნუ ეგ მართალია. ან საერთოდ საწყალი გოგონაა ან ან საშინელი სწერვა. ჩემი ალბათ ოქროს შუალედია biggrin
Quote (bella-vampire)
ჯეიკობის საიდუმლო კი ჯერაც არაა ბოლომდე გახსნილი

ცოტაც მოითმინე =*
Quote (bella-vampire)
ტანია რაებს აკეთებს დღემდე ვერ მიმხვდარვარ ხანდახან მგონია რომ ედვარდ ატყუებს.. მგონი მიხვდი რაზეც ვამბობ

ტშუუ! biggrin სპოილერებით აივსო თემა (როფლ)
Quote (bella-vampire)
მოუთმენლად ველოდები შემდეგ თავს. მესამესაც და მეოცესაც

ორივე სულ მალე იქნება!

Quote (elle____)
ძაააან ძააან ამეშალა ნერვები ედვარდზეეე : ((( ძააან კარგად უთხრა : თვითკმაყოფილი იდოტი მართლა ფუუუ : ((((

შემდეგ თავებში უფრო კარგად გაიცნობთ და იქნებ... მოგეწონოს კიდევაც ედვარდი, რა იცი, რა ხდება biggrin
Quote (elle____)
ყოჩაღ საყვარელო მარა ერთი ეს ედვარდი გამოასწორე თორე რამის უკვე შევუხტე ეკრანიდან

გამოსწორების გზას დაადგება, კი biggrin გპირდები ამას.
Quote (elle____)
ბოდიში გვიან რო ვნახეე : ((((

რა ბოდიში?! :*

Quote (Tako)
რაშ გჭირდება ჩემი თქმა ალბათ ისედაც კარგად იცი შენი შესაძლებლობები,

ო, მე მხოლოდ ის ვიცი, რომ ნამეტანი მაქებთ და ისეთ არაფერს ვწერ:( მაგრამ მაინც ყოვლეთვის მადლობელი ვარ :*
Quote (Tako)
ჯერ ერთი ისევ აღვნიშნავ რომ ჯერ კიდევ ვერ დამიჯერებია ქართველი გოგო ასე წერდეს რუსულად, რამდენი ხანიც არ უნდა იყოს იქ ნაცხოვრები. ვერ აღვიქვამ ძალიან სრულყოფილია მართლაც რომ სრულყოფილი, სხვა სიტყვას ვერ გამოუძებნი.

ქართველი ვარ, ქართველი biggrin აი ქართულად რომ დამეწერა თუნდაც ასეთი რამ, ეგ უფრო გამიკვირდებოდა მე biggrin რადგან, ასე მგონია, რომ ქართულად ვერაფრის დაწერას ვერ შევძლებდი. სრულყოფილებამდე ძალიან ბევრი აკლია, მაგრამ შემდეგი თავები, განსაკუთრებით კი... დაახლოებით მეათე თავის მერე უფრო სხვანაირი თავების. ეს ფიკი დიდი ხნის წინ დავიწყე და, შესაბამისად, მერე წერის მანერა დროთა განმავლობაში იცვლება. ცოტა უკეთესობისკენ, ჩემი აზრით. ნუ, ეს უკვე თქვენ უნდა განსაჯოთ :*
Quote (Tako)
რაც შეეხება შენს პერსონაჟებს, ბელა განსაკუთრებით მომწონს , ისე გიწერია შანსი არაა ვინმე არ დაინტერესდეს სინამდვილეშ რა მოუვიდა მას... საოცრად გაქვს გადმოცებული მისი გრძნობები, თან რუსულად უფრო ტრაგიკულად ჟღერს ეს ყველაფერი

ძირითად აქცენტს ყოველთვის ემოციებზე ვაკეთებ და ვცდილობ, რომ გმირების საქციელი და გადაწყევიტელებები, აგრეთვე თავად გრძნობები მკითხველისთვისაც გასაგები იყოს. happy
Quote (Tako)
ელისი რა თქმა უნდა მომწონსს. არ დაუკარგავს თავისი ჩვეული თვისებები. როზალიც მომწონს, ისეთი 'სწერვაჩკა" არ ჩანს. ასევე ემეტიც

ო, მადლობა happy . ისე, საერთოდ მთელი ფიკის განმავლობაში, მთავარი გმირების გარდა, რა თქმა უნდა, ყველაზე ხშირად ჩნდებიან ელისი, მაგანი და ტანია.
Quote (Tako)
ტანია რაღაც არ მგონია ცუდი გოგო, არა იმიტომ რომ ბელას მიეშველა, ისე უბრალოდ გული მიგრძNობს. თუ ალღო მღალატობს ეგ არაფერი, ხშირად მღალატობს

მაშინ ვნახოთ, გიღალატებს თუ არა ის ამჯერად biggrin
Quote (Tako)
შემდეგი თავი მალეეე გვინდა! :*:*

სულ მალე იქნება =*

stupid_l@mb, აჰა, მოვაღწიე შენამდეც, შე უსინდისო! არც რბილიდა არც მკაცრი სიტყვა შენთან არ ჭრის, ასე რომ, მიფრთხილდი! შურისძიების გეგმა შევიმუშავე biggrin არანაკლებ დიდ კომენტარებს დაგიტოვებ ხოლმე მეც, თანაც ეს მსიამოვნებს biggrin :P

Quote (stupid_l@mb)
როგოც სხვებს, არც მე მომწონს "ეგეთი" ედვარდი, მაგრამ იციით რაა, ასე მას უფრო ემატება ჩემს თვალში შარმი... ძერსკი ტიპი... პოპულარული... და დაინტერესებული ასეთი წყნარი არსებით (და მერე როგორ დაინტერესებული!) ეს ძაალიან მიმზიდვეელი სიტუაციაა!!!

ხო, ისე, მართალი ხარ. ზოგჯერ ნაწარმოებში თუ ფილმებში ეგეთი "ცუდი" ტიპები უფრო მომწონს biggrin
Quote (stupid_l@mb)
უფრო მეტად მაინტერესებს ჯეკობის ამბავიი, რომელსაც ასე მოუთმენლად ველიიი მაგრამ მოთმენა მომიწევს კიდევ

ცოტაც მოიტმინეთ. შენ მაინც იცი, რა ცოტაც დარჩა. მალე საიდუმლოს ფარდა აეხდება. happy
Quote (stupid_l@mb)
ხაზი მინდა გავუსვა პერსონაჟების კარგად შერჩეულ ხასიათსაც! უკვე გამოიკვეთა მათი პიროვნებები და მერე კიდევ უფრო კარგად გავიცნობთ, მაგრამ უკვე ჩანს მათი ბუნებრივობა, იმ გაგებით, რომ სიუჯეტიდან არავინაა ამოვარდნილი, ყველაფერი ერთმანეთში ჯდება... :* :* :*

შენ რა გითხარი, ენდელაძე. biggrin
Quote (stupid_l@mb)
არ შემიძლია არ ავღნიშნო გრძნობები... ალბათ შენ ნაწარმოებისგან გადამედო მათი მნიშვნელობის ხაზგასმა (მინდა ავღნიშნო, რომ პირველად სალის ვითომ ფიკი რომ ქვია და უფრო მეტი რომ არის წავიკითხე ) ძალიან კარგად გრძნობ, და რაც მთავარია-გვაგრძნობინებ თითოეული პერსონაჟის განწყობას. მიტ უმეტეს, ეს ბელას ეხება ძალიან ვაფასებ მწერალს, რომელსაც შეუძლია მკითხველი პერსონაჟად გარდასახოს გრძნობების კარგად აღწერის მეშვეობით!!!

შემიძლია ზუსტად იგივე გითხრა შენზე :*:* მეც ზუსტად ეგრე ვფიქრობ შენ ნაწარმოებზე. ემოციების გადმოცემა საოცრად გამოგდის. არ მიყვარს ფიკები, სადაც მარტო დიალოგებზეა გამახვილებული ყურადღება და პერსონაჟების შინაგანი სამყარო არ ჩანს wacko
Quote (stupid_l@mb)
მოკლედ, მინდა კიდეევ აღვნიშნოო და არააასოდეს მომწყინდება ამის გაკეთებაა, რომ შეესანიშნავი მწწეეერალიი ხაარ! რაც არ უნდა ეცადო და ლიმიტი დამიწესო კომენტარებზე, მე ვერ ვახერხებ, რომ პატარა პოსტი დაგიტოვო :(( მართლა, გგონია ვგეგმავ? თავისით მეწერებაა

ჩემი სულელი მატრაკვეცა! დიიიდი, დიდი მადლობა =**
Quote (stupid_l@mb)
ისიც ხომ იციი, რომ ძაალიან მიყვარხააააარ???

ვიცი, ვიცი, დიკო =* მეც მიყვარხარ, ძალიან-ძალიან (hug) happy snegurochka

დიდი მადლობა, გოგოებო, რომ არ გეზარებათ დაკომენტარება! =** შემდეგი თავი სავარაუდოდ ხვალ იქნება.


I've closed my heart down, so many seasons. I didn't want to hurt again,
I didn't want to try, so I turned myself to ice and stone,
said I don't need anyone, and nobody else would ever make me cry...


S@liთარიღი: კვირა, 2011-01-16, 9:01 PM | შეტყობინება # 39
*/In love with Rpattz/*
417
167  +
   ±
Offline
Глава 3.

«Всё, что не было сказано»

Если я молчу в ответ, это не значит, что мне нечего сказать.
Если я улыбаюсь, это не значит, что мне не больно...
Если, я не плачу, это не значит, что я сильная...

Тяжелые тучи свинцового цвета возвышались над кладбищем, придавая ему ещё более мрачный вид. Загремел гром и редкие, первые капли небесной воды начали падать на землю. Я шла по тропинке, ведущей к человеку, которого больше никогда не увижу. И вот я сажусь на колени, на сырую землю возле его могилы. «Джейкоб Блэк. 1992-2009 гг.» И его фотография. Это всё, что осталось от человека, которого я любила…
В тот день я потеряла не только лучшего друга и самого дорогого мне человека, но и надежду, что когда-нибудь я буду вспоминать своё прошлое с улыбкой на лице. После его смерти всё потеряло значение. Если раньше в трудную минуту меня он мог утешить, то теперь я была совсем одна со своими страшными мыслями и ранеными чувствами. Не было никого, кому я смогла бы выплакаться, открыть душу и доверится. Всё потеряло смысл, и я чувствовала, что весь мир отвернулся от меня, а затем и я от него.
Я перестала писать песни, играть на гитаре и вообще петь, хотя я раньше и не представляла своей жизни без музыки. Теперь всё это было уже не важно. Я не могла больше петь. Всё, что раньше приносило мне удовольствие, больше не радовало меня. Даже тогда, когда я начинала радоваться чему-то, какой-то внутренний голос останавливал меня и осуждал, спрашивая, как я вообще могу веселиться и радоваться жизни, когда Джейка больше нет. Из-за меня. И я знала, что это правда. Что только по моей вине я больше не смогу услышать его голос и увидеть его улыбку, позвонить ему в два часа ночи и рассказать о своих проблемах, или просто обнять его и понять, что я дома. Именно. Там, где был он, был и мой дом. С ним мне не нужно было претворяться, изображать из себя ту, кем я не являлась. Это было так просто быть с ним, как будто это было само самой разумеющимся. Я и раньше понимала, что он очень дорог мне, но после его смерти это стало ещё более очевидным, чем раньше. Так случается всегда, когда теряешь дорого тебе человека. Лишь после его смерти понимаешь, как же много он для тебя значил.
Он всегда повторял мне, что я сильная и не должна плакать. Так я и поступаю. Я перестала обращать внимание на постоянные подколы и подлости. А обиды и горечь я теперь могу прятать за маской безразличия. Я как ледяная глыба и лишена всяких эмоций. Такой я стала. Такая я есть. На моём лице редко можно увидеть улыбку, а смех мне вообще больше не свойственен. А плакала я в последний раз на похоронах Джейка. Именно в тот день умерла старая Белла, всё ещё немного наивная и с песчинкой надежды в душе, и родилась эта, новая, которая больше не ломится. Я выношу всё более спокойней, потому что знаю, что пока ничего не могу изменить или повернуть в лучшую сторону. Иначе говоря, я смирилась со всем и плыву по течению.
Может быть, боль когда-нибудь пройдёт, но что мне делать с чувством вины? Оно каждый день, раз за разом высасывает из меня жизнь, съедает изнутри.
- Прости меня, Джейк. Прости за всё. За то, что не приходила раньше, за то, что из-за меня ты погиб. Всё из-за меня, - шептала я. - Имею ли я право просить прощения у тебя? Без тебя я не живу - я существую. Почему ты оставил меня? Мне так плохо… Я не нужна никому. Только ты всегда понимал меня, помогая продолжать жить дальше. Как теперь мне жить… Забери меня к себе…
Звонкий телефонный звонок нарушил царившую здесь тишину. На дисплее телефона высветилось «Элис». Эта девушка стала моей подругой за последние несколько недель, и если бы не она, я бы, наверное, совсем впала в отчаяние. Она понимала меня как никто и всегда поддерживала, что бы ни случилось. Но я не смогла ей ответить. Я не буду создавать никому проблем.
Я опять повернулась к могиле, собираясь сказать то, чего не понимала, когда он был жив. Быть может, он услышит?
- Я не сказала самого главного тебе… Я люблю тебя. Прости и за это.
И тут солёная капля проскользнула по моей щеке. Я подняла лицо к небу. Холодные капли небесных слёз смешивались с моими, медленно стекали по лицу маленькими ручейками, унося мои слёзы в землю вместе с дождём. Впервые за долгое время я плакала. Громкие раскаты грома заглушали мои тихие всхлипы.
«Я устала быть сильной, потому что я не такая… Только сейчас. Здесь. Я поплачу, а завтра снова буду изображать из себя сильную девушку».
Я засмеялась, сама не зная почему. Совсем скоро смех перерос в истерику, и я не сопротивлялась ничему. Я встала, подняла руки ввысь и начала кружиться как маленькие дети, которые рады приходу дождя. Ледяные потоки обжигали, одежда была уже давно мокрая и прилипла к телу. Но мне не было холодно. Только внутри, на сердце. Вдали не возможно было ничего разглядеть, дождевые потоки мешали взору. Неожиданно я остановилась. Мне надо было идти. Но не было сил, не было желания идти дальше. Была пустота, пропитанная ожиданием чуда, которое не свершится.
Не знаю, сколько я была здесь, время пролетело не заметно. Ливень прекратился и теперь был лишь мелкий дождь. В последний раз, кинув взгляд на могилу, я сделала несколько шагов вперёд. Не знаю, откуда, но я нашла силы передвигаться. Тропинки было уже не разобрать, вот бы дождь умел смывать так же и боль.
Небольшие улицы ночного города не были освещены, все его жители мирно спали в своих домах, как будто время остановилось и всё замерло. Я шла по лужам, которые разлетались от моих шагов. Шла в никуда, ни к кому, незачем. Без цели. Без мечты. Без надежды. Без сердца. Оно умерло, как и я.
Вдали уже виднелся мой старенький пикап, который выделялся на блеклом фоне улиц. Я села в машину, от чего сиденье стало совсем мокрым. Я включила обогреватель, хотя знала, что сейчас мне ничего не поможет согреться. Когда я выехала на трассу, неожиданно машина запыхтела, а через несколько секунд, подпрыгнув, и вовсе остановилась. Открыв дверцу, я выпрыгнула из машины, а затем, увидев, что шина прокололась, ногой со всей силой ударила по ней.
Впав в отчаяние, я закрыла лицо руками, готовая вот-вот расплакаться. Но вдруг, я услышала шум проезжающего слева от меня серебристого автомобиля. Он остановился около меня и тут до меня донеслось:
- Неудачный день, Белла? Подвести? – я узнала эту улыбку. Эти изумрудные глаза, прожигающие насквозь, я смогла бы отличить в огромной толпе людей. Почему, Господь послал именно Эдварда Каллена чтобы помочь мне?!


I've closed my heart down, so many seasons. I didn't want to hurt again,
I didn't want to try, so I turned myself to ice and stone,
said I don't need anyone, and nobody else would ever make me cry...


♥izabella♥თარიღი: ორშაბათი, 2011-01-17, 7:12 PM | შეტყობინება # 40
♫♪ hakuna matata ♫♪
1176
153  +
   ±
Offline
au sityvebi ar maqvs ra dzalian magaria martla arvi ra ra vtqva unichieresi adamiani xar............momewona dzalian surprised surprised surprised surprised surprised surprised surprised surprised smile smile smile

DiiiK♥თარიღი: სამშაბათი, 2011-01-18, 1:08 AM | შეტყობინება # 41
You're just too good to be true ...
1004
113  +
   ±
Offline
S@li, შენს თემაშიც არ მასვენებ ხოომ? რა იყო ახლა შენი ზემოთ დაწერილი სიტყვები? biggrin ჰმ.. მატრაკვეეეეც :* :* :*
მეეე...მეეე უფროოოო მიიიყვარხაარ :* biggrin biggrin biggrin ოღონდ აქაც არ დავიწტყოთ რა biggrin snegurochka snegurochka snegurochka
^
^
^
რაც შეეხება ახალ (ნუ აქ ახალ) თაავს!!!
ვაიმე.... ამ თავმა უკვე მეორედ მატირა! კიდევ წავიკითხეე და იმხელა ტკივილი ვიგრძენი. ემოციების პრინცესა, დედოფალი, პრინცი და მეფე ხარ შეენ :* აი მართლა, ხუმრობაში არ ჩამითვალო, სრუული სერიოზულობით გეუბნები! ამ თავს გულგრილად ვერავინ წაიკითხვას. მით უმეტეს სენტიმენტალური ხალხი... იცი როგორ განვიცდიდი ჯეიკობის სიკვდილს?! (რას მოესწრო! dry ) თითქოოს მეც ასე ძალიან მიყვარდა, როგორც ბელას... და რამდენად მძიმე იყო, რომ ასმ სიყვარულისთვისაც პატიებას თხოვდა! გამიღვიზე ძლივს მიწყნარებული ცნობისმოყვარეობა ბატონი ჯეიკის უეცარ აღსასრულზე dry ბელა დამნაშავეა მის სიკვდილში, იმიტომ რომ უყვარდა??? (აი, გამეორება ცოდნის დედააო, სხვანაირ კონტექსტში დამებადა კითხვა) თუ რამე სხვაც მოხდა? თუ არ მიპასუხებ, ის მაინც მითხარი, სწორი მიმართულება აქვს ჩემს კითხვეებს? :(((
აღარ ვიცი რა გითხრა, ეს ჯერ მესამე თავია და თუ მე სიტყვები არ მყოფნის კატასტროფაა! წინ არანაკლეებ გასაგიჟებელი თავებია!!! უბრალოდ, აი ახლა, ღამის 2 საათზე ამის წაკითხვა, ძაალიან დამამშვიდებელია... შეიძლება იკითხო რატომ? პირიქით, ამდენი ემოციები აგაფორიაქებს ადამიანს... მაგრამ მე, რომელმაც უკვე ვიცი, რაც მოხდება მომდევნო 16 თავი, ძალიან მსიამოვნებს ბელას განცდების წაკითხვა და მისი ემოციების გაზიარება, აააიი ამ მომენტში:

Впав в отчаяние, я закрыла лицо руками, готовая вот-вот расплакаться. Но вдруг, я услышала шум проезжающего слева от меня серебристого автомобиля. Он остановился около меня и тут до меня донеслось:
- Неудачный день, Белла? Подвести? – я узнала эту улыбку. Эти изумрудные глаза, прожигающие насквозь, я смогла бы отличить в огромной толпе людей. Почему, Господь послал именно Эдварда Каллена чтобы помочь мне?!

რა უნდა თქვა? რა უნდა დაამატო? როგორ უნდა შეაფასო? დასადნობი სიტყვებია... დასადნობი რეაქციაა... დასადნობი სიტუაციაა wacko wacko wacko wacko უუმაგრეესიიიი იყოო სიხოვიიიჩ, არ გამაგონო, რომ პირველი თავები არ მოგწოონს! შესანიშნავიაა!!!
ძაალიან მიიყვაარხაააარ, რომ აი ასეთი მყავრხაარ, როგორიიც ხაარ!

snegurochka snegurochka snegurochka snegurochka snegurochka snegurochka snegurochka snegurochka snegurochka snegurochka



S@liთარიღი: ოთხშაბათი, 2011-01-19, 10:17 PM | შეტყობინება # 42
*/In love with Rpattz/*
417
167  +
   ±
Offline
renesme, ო, ძალიან ხმამაღალი სიტყვებია. მადლობა! happy

stupid_l@mb, ოჰ, შენ კომენტარებზე პასუხის გაცემა ჩემთვის ყოლვეთვის პრობლემაა ! biggrin

Quote (stupid_l@mb)
ვაიმე.... ამ თავმა უკვე მეორედ მატირა!

ო, მართლა? biggrin მე სინანულით ვუყურებ ხოლმე ამ თავს და ვფიქრობ, უფრო გულჩამწვდომი და სევდიანი უნდა დამეწერა-მეთქი. მგონია, რომ არ არის ბოლომდე კარგი. ნამდვილად.
Quote (stupid_l@mb)
ემოციების პრინცესა, დედოფალი, პრინცი და მეფე ხარ შეენ :* აი მართლა, ხუმრობაში არ ჩამითვალო, სრუული სერიოზულობით გეუბნები! ამ თავს გულგრილად ვერავინ წაიკითხვას. მით უმეტეს სენტიმენტალური ხალხი...

დიიი, გეყოს ახლა biggrin ემოციების დედოფალი ხარ შენ, ნუკა და სხვები, მე ბევრი მაკლია, თუმცა მიყვარს ძალიან, როცა ყურადღებას გრძნობებზე ვამახვილებ. ზოგი დიალოგებით გადმოსცემს ხოლმე იმ სათქმელს, რისი თქმაც ტექსტითაც შეიძლებოდა. მაგრამ მე მირჩევნია, რომ ასე იყოს და სათქმელი აბზაცებით გადმოვცე, ვიდრე დიალოგებით.
Quote (stupid_l@mb)
გამიღვიზე ძლივს მიწყნარებული ცნობისმოყვარეობა ბატონი ჯეიკის უეცარ აღსასრულზე ბელა დამნაშავეა მის სიკვდილში, იმიტომ რომ უყვარდა??? (აი, გამეორება ცოდნის დედააო, სხვანაირ კონტექსტში დამებადა კითხვა) თუ რამე სხვაც მოხდა? თუ არ მიპასუხებ, ის მაინც მითხარი, სწორი მიმართულება აქვს ჩემს კითხვეებს? :(((

ამაზე უკვე ვილაპარაკეთ ცალკე biggrin არა, ეგ არაფერ შუაშია. და სხვებისთვის ვიტყვი კიდევ ერთხელ, რომ ჯეიკობთან დაკავშირებულ საიდუმლოს მასინ გაიგებთ, როცა თავად ბელა მოუყვება ედვარდს. happy
Quote (stupid_l@mb)
რა უნდა თქვა? რა უნდა დაამატო? როგორ უნდა შეაფასო? დასადნობი სიტყვებია... დასადნობი რეაქციაა... დასადნობი სიტუაციაა უუმაგრეესიიიი იყოო სიხოვიიიჩ, არ გამაგონო, რომ პირველი თავები არ მოგწოონს! შესანიშნავიაა!!! ძაალიან მიიყვაარხაააარ, რომ აი ასეთი მყავრხაარ, როგორიიც ხაარ!

ჩემი მატრაკვეცააა, მადლობა დიიიიდი :* მიყვახარ ძალიან! და შენგან ასეთი სიტყვები ძალიან მსიამოვნებს, თუმცა ნუ გადაამეტებ biggrin :* snegurochka


I've closed my heart down, so many seasons. I didn't want to hurt again,
I didn't want to try, so I turned myself to ice and stone,
said I don't need anyone, and nobody else would ever make me cry...


♥izabella♥თარიღი: ოთხშაბათი, 2011-01-19, 10:54 PM | შეტყობინება # 43
♫♪ hakuna matata ♫♪
1176
153  +
   ±
Offline
S@li, martla tqvens nashromebs ro vkitxulob iseti kmayopili da gaocebuli vrchebi ro meti ro ar sheidzleba dzalian magrad wert biggrin biggrin biggrin es nawarmoebi ki martlac dzalian momewona smile smile smile smile

Takoთარიღი: ოთხშაბათი, 2011-01-19, 11:08 PM | შეტყობინება # 44
I'll hide from the world, bihind a broken frame
813
37  +
   ±
Offline
ვაიმე სალი რა გინდოდა? რას მერჩოდი? რატო წერ ასე კარგად და რატომ არის ბელას გრძნობები ასეთ ნათელი, ასეთი გასაგები, თითქოს მე ვიყო მის ადგილზე, არადა საბედნიეროდ არავინ დამღუპვია. cry ცუდად გავხდი კინაღამ ეს რომ წავიკითხე... ან ჯეიკობი რას მოკალი კაცო ან ასე კარგად რას წერ რა გინდა biggrin ვაიმე რა საშინელებაა მართლა, ვერც კი წარმომიდგენია ასეთ მეგობარი ასეთ ადამიანი გყავდეს გვერდით და ასე ერთ ხელის მოსმით წავიდე ს და გაქრეს უკვალოდ... რა საშინელებაა... რაღაც მომენტშ ბელასი კიდეც შემშურდა. ყოველთვის მინდოდა მყოლოდა ჯეიკისნაირი ადამიანი, ჯეიკისნაირი მეგობარი. ბელას გამართლა, მაგრამ ბედის ირონიაა, მალევე გაუბედურდა.. აუუ sad ყველაფერი ისე გაქვს გადმოცემული მგონია რომ ნამდვილი ამბავია. ეს კი შენი დამსახურებაა, იმდენად ნიჭიერი ხარ რომ მთლიანად გმირების ადგილზე გვაყენებინებ თავს და მის გრძნობებში და ემოიცებშ გვაფათურებინებ ხელებს. მე ბოლომდე ჩაფიფალი ბელაში... ა;ბათ ამიტომაც განვიცადე sad ვაიმე მოგლავ! აქადმე რატომ არ დებდი!
ყველა ადგილი, თითოეული აბზაცი ისეთ შეასაიშნავია, ისეთ ბევრისმომცემია და იმდენად მნიშვნელოვანია რომ აღარ ვიცი რომელი გამოვარჩიო. საოცარი თავი იყო! შენთვითნაც საოცრება ხარ ! ჯერ ისიც კი საკმარისია თავის შესავალები წაიკითხო, უკვე შეგექმნება შთაბეჭდილება მომავალ წაკითხულ თავზე და რაც მთავარია ავტორზე, ამ შესანიშნავ, ახალგაზრდა , გენიოს მწერალ გოგონაზე! ყოჩაღ და ბრავო, სიტყვები არ მომეპოვე პირადად შენი და შენი ნაწარმოების შეფასებითვის...



Oooh, baby I've been flying...Mama, there ain't no denyin'


შეტყობინება შეასწორა Tako - ოთხშაბათი, 2011-01-19, 11:09 PM

★Gvanca★თარიღი: ხუთშაბათი, 2011-01-20, 0:04 AM | შეტყობინება # 45
Don’t hate the player, HATE the game!
883
33  +
81  ±
   ±
Offline
wow dzaan magari fikia exla wavikitxe tavidan bolomde da dzaan magrad momewona. saocari gadmocemis unari gaqvs . yoveli wvrilmani dzaan magrad gaqvs dawerili veraperze ityvi rom zedmetia yochag dzaan dzaan magrad wer.

  • გვერდი 3 დან
  • «
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • »
ძებნა: